Pro\u0161log mjeseca, ta\u010dnije 20. septembra, Crna Gora je obilje\u017eila 33. godine od kada je Skup\u0161tina na \u017dabljaku usvojila Deklaraciju o ekolo\u0161koj dr\u017eavi, \u010dime je ta odrednica zvani\u010dno i u\u0161la u na\u0161 Ustav.<\/p>\n
U susret ovom zna\u010dajnom jubileju NVO Program za \u017eivotnu sredinu (EnvPro) je, od 18. do 20. septembra u Podgorici, organizovala trodnevni seminar na temu razmjene znanja i iskustava o rezervatima biosfere, a sve u sklopu projekta \u010diji je jedan od ciljeva to da Crna Gora i Albanija, uz podr\u0161ku organizacija civilnog dru\u0161tva iz obije zemlje, podnesu UNESCO-u participativno razvijen prekograni\u010dni formular za nominaciju Sliva Skadarskog jezera za rezervat biosfere i kandiduju ga za ovaj najve\u0107i stepen za\u0161tite jednog prirodnog dobra.<\/p>\n
Pored toga \u0161to je ovaj doga\u0111aj bio koristan svim posjetiocima da se upoznaju sa uspje\u0161nim praksama o\u010duvanja prirodnih dobara iz zemalja Evropske unije (EU), kao \u0161to su Austrija, Njema\u010dka, Italija i \u010ce\u0161ka, nama je bila dobra prilika i da, malo op\u0161irnije i detaljnije, porazgovaramo sa\u00a0Anom Katni\u0107<\/strong>, direktoricom NVO EnvPro o ovom projektu, izazovima u njegovoj realizaciji i implementaciji, Skadarskom jezeru\u2026<\/p>\n ZUMIRAJ:<\/em>\u00a0Ka\u017eite nam, za po\u010detak, ne\u0161to malo vi\u0161e o projektu \u2013 koja je njegova misija, cilj, sa kim se sve sprovodi i u kojoj je fazi\u2026<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Projekat Sliv Skadarskog jezera \u2013 prekograni\u010dni rezervat biosfere ima za cilj da donese pozitivan uticaj na va\u017ean prekograni\u010dni ekosistem koji dijele Albanija i Crna Gora, kako bi odr\u017eivo i kolaborativno upravljali ovim podru\u010djem za dobrobit zajednica i same prirode, u skladu sa uslovima UNESCO-ovog programa\u00a0\u010covjek i biosfera<\/em>. Bli\u017ee je orijentisan na ispunjavanje dva specifi\u010dna cilja: 1) Podstaknuto zajedni\u010dko progla\u0161enje sliva Skadarskog jezera (SLW) kao UNESCO prekograni\u010dnog rezervata biosfere (TBR) i 2) Pobolj\u0161anje stanja biodiverziteta i pra\u0107enje ekolo\u0161kog statusa i prijetnji unutar potencijalnog UNESCO prekograni\u010dnog rezervata.<\/p>\n O\u010dekivani rezultati akcije su da: Crna Gora i Albanija podnose zajedni\u010dki pripremljen UNESCO nominacioni fajl i dva nacionalna; Zainteresovane strane i lokalno stanovni\u0161tvo su osposobljeni da u\u010destvuju i podr\u017ee nominaciju sliva Skadarskog jezera za UNESCO rezervat biosfere; Regionalna agencija za za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja u Skadru i Nacionalni parkovi Crne Gore su opremljeni za pove\u0107anje u\u010destalosti i obim konzervacije i monitoringa.<\/p>\n Geografski opseg je prekograni\u010dno podru\u010dje sliva Skadarskog jezera. Obuhvata sljede\u0107e op\u0161tine u Crnoj Gori: Podgorica; Tuzi; Zeta; Cetinje; Danilovgrad; Bar i Ulcinj (pro\u0161ireno na Nik\u0161i\u0107 i Kola\u0161in); i ove op\u0161tine u Albaniji: Skadar; Mal\u00ebsia Madhe. Projekat je po\u010deo 1. februara 2023. godine i traja\u0107e 30 mjeseci. Finansira se u okviru Programa prekograni\u010dne saradnje Crna Gora \u2013 Albanija 2014-2020, Instrument EU za pretpristupnu pomo\u0107 (IPA II).<\/p>\n Partneri na projektu su: NVO EDEN, NVO EnvPro, Nacionalni Parkovi Crne Gore, Nacionalna Agencija za za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja Albanije (NAPA), a pridru\u017eeni partneri: Ministarstvo ekologije odr\u017eivog razvoja i razvoja sjevera, Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine Crne Gore, Ministarstvo Turizma i ekologije Albanije.<\/p>\n Do sada su implementirane mnoge aktivnosti: Ankete sa op\u0161tom populacijom, Istra\u017eivanje i pregled postoje\u0107ih dokumenata za procjenu nedostataka i mogu\u0107nosti relevantnih za nominaciju Sliva Skadarskog jezera za UNESCO-ov prekograni\u010dni rezervat biosfere, dvije zajedni\u010dke radionice zainteresovanih strana za razvoj obuhvata, vizije, ciljeva i prekograni\u010dnih aspekata kao uslova za nominaciju sliva Skadarskog jezera za rezervat biosfere, \u0161est nacionalnih radionica zainteresovanih strana za razvoj funkcionalnih elemenata kao uslova za nominaciju sliva Skadarskog jezera za rezervat biosfere, anga\u017eovanje velikog broja internacionalnih i nacionalnih konsultanta koji rade na pripremi dokumentacije za nacionalne i prekograni\u010dne nominacione dosijee, oformljena je radna grupa za verifikaciju nalaza i potpisan MoU izme\u0111u MEORRS i EnvPro; organizovana su dva seminara za prenos znanja i za umre\u017eavanje izme\u0111u aktera u prekograni\u010dnoj oblasti \u010dije se aktivnosti i\/ili mandati direktno odnose na kori\u0161tenje prirodnih resursa sa sli\u010dnim rezervatima biosfere zemalja EU, nabavka opreme za Nacionalne parkove Crne Gore je u toku, a veb i ostali promotivni informativni materijali su u funkciji.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Koji su sve specifi\u010dni ekolo\u0161ki i biolo\u0161ki kriterijumi koji se, kroz ovaj proces, moraju potvrditi i dokazati kako bi sliv Skadarskog jezera bio prihva\u0107en u UNESCO-ov program \u201c\u010covjek i biosfera\u201d?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Neki od va\u017enih kriterijuma kao \u0161to su za\u0161tita prirode ispunjeni su kroz mehanizme postoje\u0107ih za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja. Na \u010demu intezivno radimo jesu kriterijumi u\u010de\u0161\u0107a zainteresovanih strana, prihvatljivost i adekvatna upotreba koncepta \u201c\u010covjek i biosfera\u201d, vizija, \u0161iri obuhvat i mandat budu\u0107eg rezervata biosfere, koncept odr\u017eivog razvoja na slivnom podru\u010dju i logistika: razmjena znanja, informacija, edukacija, gra\u0111enje kapaciteta, monitoring i prekograni\u010dna harmonizacija, tj. saradnja. Da bi podru\u010dje bilo upisano na svjetsku listu rezervata biosfere neophodno je da elementi za\u0161tite, odr\u017eivog razvoja, u\u010denja i u\u010de\u0161\u0107a razli\u010ditih aktera me\u0111usobno korespondiraju kako bi se gradili preduslovi za zadovoljenje potreba i \u010dovjeka i prirode.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Koji su glavni izazovi u uspostavljanju balansiranog odnosa izme\u0111u za\u0161tite prirodnog ekosistema sliva Skadarskog jezera i ljudskih aktivnosti u toj oblasti, te da li je jedan od njih i taj da gra\u0111ani \u010desto nisu svjesni da za\u0161tita nije uvijek biznis barijera?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Gra\u0111enje i implementacija dugoro\u010dne strate\u0161ki utemeljene podr\u0161ke odr\u017eivom razvoju, u\u010denju i unapre\u0111ivanju je glavni preduslov o\u010duvanja \u017eivotne sredine i dobrobiti ljudi, uzimaju\u0107i u obzir budu\u0107e generacije.\u00a0U tom procesu prioritet je usagla\u0161avanje ljudskih aktivnosti i potreba, u \u0161irokom ekolo\u0161ki povezanom i vrijednom podru\u010dju. O\u010duvanje \u017eivotne sredine, ali i kulturnog naslje\u0111a, isklju\u010divo u granicama za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja nije dovoljno i u velikom broju slu\u010dajeva nije ni uspje\u0161no. Ovaj model se primjenjuje radi prihvatanja\/razmatranja razvoja u granicama odr\u017eivog kori\u0161tenja resursa. Dakle, glavni izazovi su razumijevanje koncepta, sagledavanje prirode kao neophodnog i ograni\u010denog resursa, uskla\u0111ivanje mnogobrojnih sektora i njihovih ciljeva, ali i dugoro\u010dna perspektiva, te obezbje\u0111ivanje kontinuirane podr\u0161ke odr\u017eivom razvoju, tj. implemenatcija strate\u0161kih ciljeva i vizije.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Koje su glavne ekolo\u0161ke prijetnje za biodiverzitet sliva Skadarskog jezera koje bi mogle ometati kandidaturu?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Planovi za gra\u0111enje nuklearne elektrane\u2026 Ekolo\u0161ke prijetnje su prihvatljiv dio procesa kandidature, ono \u0161to nije prihvatljivo jeste nedostatak volje i posve\u0107enosti rje\u0161avanju istih na kolaborativan na\u010din \u2013 koji uklju\u010duje razli\u010dite zainteresovane strane, kao i nemanje interesa za rje\u0161enja koja se testiraju i sprovode u praksi i na osnovu kojih se sti\u010du nova znanja i kapaciteti. Rezervati biosfere su \u017eive labaratorije za o\u010duvanje \u017eivotne sredine, odr\u017eivi razvoj i u\u010denje.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: U okviru UNESCO programa, rezervati biosfere se \u010desto dijele na razli\u010dite zone sa razli\u010ditim nivoima za\u0161tite. Koji nivo za\u0161tite o\u010dekujete da \u0107e, ukoliko kandidatura bude podr\u017eana i od strane crnogorske i albanske strane pripremljena kako treba, biti dodijeljen razli\u010ditim djelovima sliva Skadarskog jezera?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Rezervati biosfere imaju tri funkcije: o\u010duvanje, odr\u017eivi razvoj, logistika, i sa tim u vezi imaju tri zone:<\/p>\n Core<\/em>\u00a0\u2013\u00a0Osnovne oblasti<\/em>\u00a0\u2013 Sastoje se od strogo za\u0161ti\u0107ene zone koja doprinosi o\u010duvanju pejza\u017ea, ekosistema, vrsta i genetskih varijacija. O\u010dekujemo da ovo budu djelovi za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja sa stro\u017eijom za\u0161titom kao \u0161to su zone I, strogi rezervati i rezervati prirode. Ova zona se oslanja na ve\u0107 uspostavljene re\u017eime za\u0161tite u nekoj zemlji.<\/p>\n Buffer<\/em>\u00a0\u2013\u00a0Tampon zone<\/em>\u00a0\u2013 One okru\u017euju ili se grani\u010de sa osnovnim podru\u010djem(ima) i koriste se za aktivnosti kompatibilne sa zdravim ekolo\u0161kim praksama koje mogu oja\u010dati nau\u010dno istra\u017eivanje, pra\u0107enje, obuku i obrazovanje. O\u010dekujemo da ove zone budu ve\u0107 za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja, tj. da budu u okviru zona II i III za\u0161tite, ponovo oslanjaju\u0107i se na ve\u0107 uspostavljene re\u017eime za\u0161tite\/upravljanja.<\/p>\n Transition<\/em>\u00a0\u2013\u00a0Oblast prelaza<\/em>\u00a0\u2013 Tranziciono podru\u010dje je mjesto gdje zajednice njeguju socio-kulturne i ekolo\u0161ki odr\u017eive ekonomske i ljudske aktivnosti. O\u010dekujemo da ovo bude \u0161ira zona podru\u010dja koja obuhvata sliv Skadarskog jezera od izvora do mora, dakle, ovo uklju\u010duje sve priroke Skadarskog jezera, region Skadarskog jezera i sliv rijeke Bojane sa manjim pridru\u017eenim slivovima. Ovo je tema i obuhvat koji je jo\u0161 uvjek podlo\u017ean diskusiji i izmjenama.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Koliko je uop\u0161te kompleksan cjelokupan ovaj proces i koje su sve prednosti u tome \u0161to ga, kako ste u jednom intervjuu nedavno i sami izjavili, radite iz ugla dobre i uspje\u0161ne prakse iz Evrope i svijeta?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Proces je zahtjevan jer radi na osmi\u0161ljavanju jednog novog i veoma \u0161irokog mandata, koji treba da se bavi socio-ekonomijom, tradicijom, kulturom, istorijom, prirodom, vrijednostima i prijetnjama, mandat koji je me\u0111usektorski, koji uklju\u010duje vertikalnu i horizontalnu koordinaciju i u\u010de\u0161\u0107e raznih zainteresovanih strana, koji na nivou planiranja i sprovo\u0111enja treba da uklju\u010di postoje\u0107e i anticipira nove informacije, aktivnosti, strategije, koji treba da podsti\u010de balansiran razvoj i me\u0111u sektorima i uskla\u0111en sa \u017eivotnom sredinom.<\/p>\n U smislu uspje\u0161nih praksi, radi se u stvari o mre\u017ei ili svjetskoj listi rezervata biosfere sa velikim brojem sajtova odli\u010dnosti, me\u0111usobno povezanih radi razmjene znanja i iskustva radi kreiranja rje\u0161enja koja su primjenjiva u datom kontekstu. Ova familija je ve\u0107 predstavila neke od problema i ponudila rfe\u0161enja budu\u0107em SLW-TBR kroz primjere iz Njema\u010dke, \u010ce\u0161ke, Austrije, Italije i petodr\u017eavnog sajta \u201cMura Drava Dunav\u201d. Time je koncept razmjene ve\u0107 i otpo\u010deo i doprinosi osmi\u0161ljavanju mandata za na\u0161e podru\u010dje, ali radi i u sinergiji tj. pru\u017ea podr\u0161ku unaprje\u0111enju koncepta za sliv rijeke Tare \u2013 postoje\u0107eg rezervata biospfere u Crnoj Gori. Ovo je potencijal koji \u0107e se i dalje koristiti kako bismo, kroz gre\u0161ke, uspjehe i podr\u0161ku drugih, u\u010dili i unaprje\u0111ivali na\u0161 sistem\u2026<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Kakva je saradnja sa mje\u0161tanima po ovom pitanju? Da li su i oni, u dovoljnoj mjeri, svjesni benefita koje \u0107e sve ovo imati kako na njih i njihove porodice, tako i na sve nas kao dru\u0161tvo?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: \u0160to se ti\u010de saradnje mje\u0161tana, za sada se oslanjamo na rezultate ankete koju smo sproveli na po\u010detku projekta na uzorku od 355 ispitanika iz ovog podru\u010dja, a koja je ukazala na sljede\u0107e: Aktivnosti eko-turizma spominju se kao potencijalni budu\u0107i poslovi u koje bi lokalno stanovni\u0161tvo \u017eeljelo investirati za svoj budu\u0107i ekonomski \u017eivot. 70% ispitanika \u017eeli da njihovo selo\/oblast postane dio rezervata biosfere. 26% ispitanika nije zainteresovano, a samo 4% u\u010desnika ne bi \u017eeljelo da njihovo selo\/oblast postane dio rezervata biosfere. Saradnja sa lokalnim stanovni\u0161tvom je, smatramo u EnvPro, klju\u010dna za prihvatljivost i jo\u0161 va\u017enije \u2013 sprovodljivost ovog koncepta, stoga u narednom periodu osmi\u0161ljavamo i sprovodi\u0107emo aktivnosti koje \u0107e upravo vi\u0161e i direktno uklju\u010diti lokalno stanovni\u0161tvo. Mandat budu\u0107eg rezervata biosfere planiran je da tako\u0111e intenzivira procese saradnje, ali i da kontinuirano pru\u017ea podr\u0161ku lokalnom stanovni\u0161tvu.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: U emisiji \u201cEkovizija\u201d autora Danijela Gari\u0107a, koja se emituje na TVCG, spomenuli ste i da postoji Radna grupa koja, u saradnji i zajedno sa vama, radi na verifikaciji istra\u017eivanja i nalaza na kojima radite, pa nam recite: ko je sve \u010dini, kako funkcioni\u0161e i kako ste vi, sa aspekta ispunjavanja misije oko koje ste se okupili, odnosno ovog projekta, zadovoljni njenim dosada\u0161njim radom?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Da, radna grupa formirana je od strane Ministarstva ekologije odr\u017eivog razvoja i razvoja sjevera i sastoji se od predstavnika razli\u010ditih ministarstava i sektora: ekologija, turizam, prostorno planiranje, vodoprivreda, poljoprivreda, ribarstvo, kultura, Agencije \u2013 EPA, Zavoda \u2013 HMZS, Univerziteta, predstavnika 9 op\u0161tina datog sliva, upravlja\u010da za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja (NP, Morsko dobro, Agencija za za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja PG), NVO predstavnika CZIP-a, Green Home-a, EnvPro i eksperata. Radna grupa za sada vrlo efikasno funkcioni\u0161e, na odr\u017eanom sastanku aktivno je u\u010destvovala ve\u0107ina predstavnika, razmijenjene su informacije i u toku je priprema konsultacija povodom novoste\u010dene dokumentacije. Predstavnici radne grupe su vrlo aktivno su u\u010destvovali i na radionicama i seminarima razmjene znanja, a tako\u0111e i u promotivnim aktivnostima.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Kakva je saradnja sa institucijama koje su partneri na projektu, ali i sa institucijama u Albaniji?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Va\u017eno je ista\u0107i da u ovom projeku, a i za formalne procese ogroman doprinos daje Ministarsvo ekologije, odr\u017eivog razvoja i razvoja sjevera, zatim partner na projektu Nacionalni parkovi, kao i pridru\u017eeni parter Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Tako\u0111e, ostale brojne institucije i organizacije ulju\u010dene u sprovo\u0111enje projekta, neke od njih nabrojane su gore. Zapravo, mogu pohvalti zajedni\u010dki rad i doprinos i praktikovanje \u0161iroke saradnje razli\u010ditih aktera\u2026 Saradnja sa Albanijom jako je dobra na nivou partnera i uklju\u010divanja zainteresovanih strana, o\u010dekujemo uskoro i formalizovanje institucionalne saradnje.<\/p>\n ZUMIRAJ<\/em>: Upravlja\u010dka struktura je ne\u0161to \u0161to je uvijek problemati\u010dno kada je ova oblast u pitanju. \u0160ta ka\u017eu primjeri dobre prakse koje ste, na seminaru odr\u017eanom pro\u0161log mjeseca, imali prilike da \u010dujete, te \u0161ta su iskustva koja vi imate i predla\u017eete?<\/strong><\/p>\n Katni\u0107<\/strong>: Da, mi za sada predla\u017eemo jedan vrlo nov koncept za Crnu Goru, koji smatramo najprikladnijim za uslove rada zasnovanog na rezultatima, ograni\u010dene finansije i kapacitete, a koji je na\u0161ao primjenu u drugim zemljama, kao \u0161to su \u010ce\u0161ka, u nekom obliku i Austrija, a koji je pohvaljen od strane UNESCO kancelarije. On predvi\u0111a osnivanje neprofitne, apoliti\u010dne, nezavisne organizacije koja mo\u017ee, u na\u0161im uslovima, imati formu NVO-a, kao u \u010ce\u0161koj. Dakle, NVO sa javnim interesom. Organizacija bi bila sturkturirana na na\u010din da ima bord za koordinaciju koji je glavno tijelo za dono\u0161enje odluka i sastoji se od 9 do13 \u010dlanova iz privatnog, javnog i civilnog sektora iz razli\u010ditih oblasti: prirode, kulture, turizma, voda, razvoja, itd., male implementacione jedinice sa 1-3 osobe, gdje je koordinator ili direktor pravno odgovorna osoba za BR i ima savjetodavno tijelo koje je dodatna inspiracija i va\u017eno za povratne informacije o aktivnostima BR u odgovaraju\u0107im oblastima, predstavljanje predloga projekata, izvje\u0161tavanje o potrebama odgovaraju\u0107ih grupa zainteresovanih strana \u2013 a sastav treba da odra\u017eava manje grupe zainteresovanih strana (turizam, mala preduze\u0107a, mladi, kontakt osobe Natl. MAB-a, nevladine organizacije, lokalne akcione grupe itd.), koje nisu zastupljene u Koordinacionom odboru. Ista struktura predvi\u0111ena je i za Albaniju. Trenutno je predlog u razmatranju.<\/p>\n Pro\u0161log mjeseca, ta\u010dnije 20. septembra, Crna Gora je obilje\u017eila 33. godine od kada je Skup\u0161tina na \u017dabljaku usvojila Deklaraciju o ekolo\u0161koj dr\u017eavi, \u010dime je ta odrednica zvani\u010dno i u\u0161la u na\u0161 Ustav. U susret ovom zna\u010dajnom jubileju NVO Program za \u017eivotnu sredinu (EnvPro) je, od 18. do 20. septembra u Podgorici, organizovala trodnevni seminar na…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1508,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"_uf_show_specific_survey":0,"_uf_disable_surveys":false,"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-1506","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vijesti"],"acf":[],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1506","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1506"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1506\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1511,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1506\/revisions\/1511"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1508"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1506"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1506"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/skadarlake-tbr.org\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1506"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Milovan Markovi\u0107<\/a>
\nZUMIRAJ.ME<\/h4>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"